Miroslav Ilić, jedan od najpopularnijih pevača narodne muzike, nastupiće 21. avgusta na Saboru trubača u Guči. Ovaj veteran na estradi kaže da je do sada odbijao ponude da nastupi u Guči jer je tamo redovno išao da se provede, ali ovaj jubilarni 50. sabor uveličaće svojom pesmom. “Uopšte nemam tremu. Ja sam jedan od najstarijih saboraša. Ja sam od 1979. retko koju Guču propustio. Jedino možda neka neodložna poslovna obaveza mogla je da me spreči, ali gledao sam da bar jedan dan provedem tamo. Ja sam i ranije imao poziva, međutim, nisam hteo da prihvatim iz više razloga, prvo jer ja volim da odem tamo da se malo za svoju dušu ‘raspištoljim’. Drugo, mislio sam da ne treba mešati ovu vrstu muzike u dane Dragačevskog sabora trubača jer je truba njeno veličanstvo… Međutim, ovo je 50. godišnjica i prihvatio sam poziv, ali doživljavam taj svoj nastup pod motom: ‘Sestro trubo, evo za pedeseti rođendan došle su da te pozdrave sve harmonike, trube i violine cele Srbije’”, kaže Miroslav u razgovoru za “Blic“ i na pitanje hoće li predstaviti poseban repertoar za ovo manifestaciju, odgovara.” Biće to standardan repertoar. Ja sam i ovde u Beogradu na svom koncertu u ‘Areni’ imao goste trubače Dejana Petrovića. Ako bude Dejan raspoložen, ja ću vrlo rado iste one pesme koje smo u ‘Beogradskoj areni’ pevali s trubom, da pevamo i u Guči. Mislim da će tako biti”. Da li je teško očuvati jednu ovakvu tradicionalnu manifestaciju u ovo moderno vreme? “Vrlo je teško i Guča prolazi kroz to već dve, tri godine, a još je toliko godina čekaju velika iskušenja. Treba ostati veran suštini od osnivanja pa do danas, a opet biti prilagođen civilizacijskom trenutku. To nije ni malo lako. Treba naći neki kompromis, da suština ostane, a da se komercijalizuje do određene granice koja neće ni u ludilu da ugrozi suštinu. Jer, šta smo radili onda svih ovih 50 godina”. A da li je teško danas napraviti kvalitetnu narodnu pesmu?”Album će, ako Bog da, na jesen. Lako je napraviti album, pa vidite da svaki dan izlazi po nešto. Tako mogu i ja. Pa mogao sam juče da uđem u studio i da završim sve, ali ja nikada tako nisam radio. Izvinjavam se, jesam jednom ili dva puta, ali više mi ne pada na pamet. Onog trenutka kada budem stvarno siguran da je to to, a ovog puta imam utisak da bi smeo čista obraza, da ne okrećem glavu kad me neko od prijatelja pogleda, da uđem u studio”, kaže Ilić.