INTERVJU Lepa Brena! Danas svi varaju i toga je bilo oduvek, ali ne bih prešla preko saznanja da me moj muškarac potkrada, laže i da mi postaje istinski neprijatelj!

Nisam od onih žena koje kriju godine. Svečano sam nedavno napunila 47 godina"

-

"U rukama sam držala pismo u kojem je neko napisao da će mi sina seći i peći ukoliko ne platimo traženi novac"


Lepa Brena retko daje intervjue a još ređe otvoreno govori o svom privatnom životu. Ipak, novinarki hrvatske "Arene" Maji Lovrak pošlo je za rukom da u prostorijama "Grand" produkcije u Beogradu sa nekada vodećom jugoslovenskom zvezdom uradi opširni intervju u kojem slavna pevačica govori o svojoj karijeri, otkriva šta je sve proživljavala nakon otmice sina Stefana, te koliko ima istine u glasinama da je njen brak sa Slobodanom Živojinovićem u ozbiljnoj krizi. "Svet" vam prenosi najzanimljivije delove ovog intervjua.

- U Novu godinu ušli ste radno, s mikrofonom u ruci. Zašto ste, nakon gotovo 15 godina
pauze, novogodišnji nastup zakazali u okolini Beograda?
Pevala sam u Zaječaru i to je zaista moj prvi novogodišnji koncert u Srbiji nakon 15 godina. Kad malo bolje razmislim, rekla bih da sam poslednji veliki koncert ovde održala 1985. godine, nekoliko nedelja nakon smrti mog menadžera Rake Đokića. U ponedeljak, četiri dana pre njegovog odlaska, zajedno smo preslušavali moje pesme za nastup, u utorak je hitno operisan i u četvrtak je umro. Ugovorili smo moj nastup, ali i snimanje novog albuma. Pevala sam njemu u čast. Nakon toga nastupala sam za svaku Novu godinu, ali u inostranstvu.
- Jeste li ikada poželeli neradnu Novu godinu, posebno ako se ima u vidu da ste tokom
godine često imali i do 700 nastupa?
Jedina neradna Nova godina za mene je bila kad sam bolovala od tromboze i kad sam po
preporuci lekara morala da mirujem. To je bila prva Nova godina koju sam dočekala kod
kuće potpuno zbunjena. Nisam znala šta da obučem, šta treba da radim i kako da se zabavljam. No, nešto posle ponoći, deca su Bobu i mene iznenada gurnula u bazen u našoj kući, onako u kompletnoj odeći, pa smo se eto dobro zabavili. To je za mene bio najbolji doček Nove godine.
- U čemu je tajna vašeg uspeha?
Kad sam bila mala maštala sam o tome da me neko dotakne čarobnim štapićem i da postanem popularna. Rodila sam se s tim da budem na pozornici, no kad sam na nju stala znala sam da moram mnogo da radim da bih tu i ostala. Isto tako, znala sam da moram biti "in" i svojom energijom. Jer, šta vam vredi to što ste odeveni po poslednjoj modi, što imate novac i sve one materijalne stvari ako vam nedostaje ona pokretačka snaga koja će vas činiti drugačijim i posebnim. Svih ovih godina gledam ljude oko sebe. Svi se nešto utrkuju, žele da budui prvi na ovom ili na onom planu. Ja sam se, za razliku od njih, povukla u svoja četiri zida i uživam u tome.
- To su neki zlobnici prokomentarisali: "Lepa Brena postala domaćica!"
Veoma mi odgovara to što sam, pre svega, posvećena svojoj porodici. Mojim sinovima nije potrebna niti Lepa Brena, niti bogatstvo niti materijalne stvari. Njima su potrebni roditelji, ljubav i podrška. Vrlo lako sam se "uvukla" u svet domaćice. Sa druge strane, posao domaćice me relaksira i puni baterije za svakodnevne poslovne poteze. Ja nikad, ali zaista nikad, nisam prestala da radim. Radila sam pomalo, bila sam prisutna u svojoj profesiji, osluškivala sam sve ono što se događa oko mene i onda povukla određene poslovne poteze. Činjenica je da sam tek sad kad sam zaokružila 100 godina života na sceni, koliko se osećam starom zbog svega što sam preživela, tako da shvatam da je veoma važno uvek biti u toku svega što se događa, pa čak i onda kad te neko naziva domaćicom.
- U šali kažete da se osećate kao da vam je 100 godina. Koliko ste zaista stari?
Nisam od onih žena koje kriju godine. Svečano sam nedavno napunila 47 godina. Srećna sam, zadovoljna i uživam u skladu i miru koji imam. Prošla sam u životu sito i rešeto, proputovala svet uzduž i popreko, a uz sve to imam divnu porodicu i intuiciju koja mi sve više pomaže u tome da sačuvam sopstveni duševni mir. Onaj mir koji mi je u jednom periodu života bio zaista narušen.
- Mislite li na maj 2000, kad vam je otet mlađi sin Stefan? Kako ste savladali strah od moguće ponovne otmice jednog od dvojice vaših sinova?
U trenutku kad na svet dolazi vaše dete javlja se prirodni strah za njegovu sigurnost i život. To je instinkt s kojim mi majke živimo celog svog života. Stefanova otmica nije priča koju volim da pričam za novine, jer ne postoji reč, rečenica kojom bih mogla izraziti duševnu bol koju sam tada osećala. Pa šta mislite, u rukama sam držala pismo u kojem je neko napisao da će mi sina seći i peći ukoliko ne platimo traženi novac. Nikad se nisam potpuno oporavila, a terapija koja me je izvukla je porodica na okupu i karijera.
- Prošle godine na sav glas pričalo se da vam je brak u opasnoj krizi. Čak se nagađalo i
o vašem razvodu. Koliko je istine u tome?
Ne zaboravite da živimo na Balkanu, a ovde muškarce treba pustiti da dominiraju tamo gde treba. Nikako se ne smeju sputavati, jer se u protivnom izgube. No, ne rastajemo se, našu vezu čini ljubav i tolerancija. Živimo u svetu u kojem se sve svodi na velike poslove, na još veće priče, muziku, krkanje mesa i provode. Sve se to mora ubaciti u sito, dobro protresti, prosejati brašno i od toga zamesiti hleb u kojem ćeš uživati.
- Da li biste suprugu tolerisali prevaru?
Šta uopšte znači prevara? U godinama sam kad se družim s ljudima koji su u braku i slušajući sve te priče uverila sam se u to da je svaki brak unikatan. Nije najveća prevara to da je neko bio s nekim. To danas svi rade i toga je bilo oduvek. Problem je samo u tome što danas ima mnogo paparaca i sve se lako sazna. Kao da vas prati KGB. No, da se vratim na pitanje: ne bih oprostila kada bi me moj muškarac izneverio na svim životnim poljima, kada bi me potkradao, lagao i postao mi istinski neprijatelj.


JOŠ UVEK NEMAM PSIHIJATRA!

Jeste li ikada potražili pomoć psihologa? Ipak je iza vas poprilično uspešan, ali i buran život.
Kada sam gledala američke filmove i u njima ljude koji imaju svoje psihologe, slatko sam se tome smejala. No, kako smo svi proživeli svašta a ušli i u 21. vek, sve nam više globalno trebaju psihijatri. Nisam našla svog, jer još uvek mogu da se pouzdam u svoju intuiciju. Kad je slušam, nikad ne grešim.