„Od sada znam, kada dan počne previše idilično, sprema se neko veliko sr..e. A počelo je bajkovito - u pratnji nekoliko prijatelja, uputila sam se ka aerodromu. Razlog? Idemo na otvaranje Pink Si. Ćaskamo i jedva čekamo da se družimo“, ovako počinje svoj današnji blog u „Kuriru“ Jelena Karleuša, koji vam prenosimo u celosti...
„Na meni kaput i cipele u pink boji. Imam čak i tašnicu u istom tonu („Šanel“, poklon koji sam dobila od „Emoušna“ za ono maltretiranje u VB). Želim da pokažem svetu čije boje podržavam!
I taman kada smo bili pri kraju sa čekiranjem - šok! Stižu još dva putnika za Ljubljanu! Fahreta i Joksimović. „Okreni se da vidiš ko stoji iza tebe“, dobacuju mi novinari. Nema potrebe da se okrećem, imam oči na potiljku. Pa dobro, došla žena.
Ne mogu za Fahretu ništa loše da napišem, moja mama će se ljutiti. Divna gotivi i Brenu i Popovića. Zbog mame, u daljem tekstu, Fahreti ću tepati - FAKI! Pa, posle neka neko kaže da nisam duša. Skeniram Faki očima na potiljku. Mi ne komuniciramo, ali moj kaputić se obraća njenom: „Ciao, bello, come stai?“ - „Wu tang cing cung!“, odgovara Fakin! Hahahahaha! (ubiće me Divna, srećom, još je u Egiptu).
A Joksimović ko Joksimović. Primadona veća i od mene. Nos mu služi da para oblake. Ipak, gotivim ga, mada nikad jedno drugom ne kažemo „zdravo“. Samo prećutan pogled tu si, tu sam.
Da zlo bude veće, stiže ZuhRijana i onaj njen, zaboravih kako se zvaše... Onaj što joj ne da jede. Novinari su u transu! Događaj sezone, samo se čeka da poleti perje! „Da li ste videli Zuhrinu fake ‘hermes’ tašnu?“, komuniciraju između sebe. „Koliko joj je dupe!“, čuje se pred ulazak u avion. Ćutim. Neću da dolivam ulje na vatru. Zuki se zamerila prisutnim urednicima, toliko o njoj loše govore da ova garant štuca ceo let. Čuj štuca? Podriguje! Tako to biva kada si podriguša salama koja tripuje da je kavijar ‘beluga’. Ali neću o njoj. Ta tema je aut!
Pišem Milici Mitrović: „Draga Milice, lepo mi priznaj da je ovo ‘Skrivena kamera’, inače ne ulazim u avion“. Stiže odgovor: „Ulaziš, ulaziš„. Uf, teško žabu u žabokrečinu naterati! Pljus! Uskačem praćena još jednim članom ove „nebeske“ ekipe! Aca Lukas, maj frend, uvek mi dodeli neki nesvakidašnji kompliment:
„Evo je moja drugarica JK, jedina osoba koja ima veća muda od mene“! Slušam samu sebe kako kažem HVALA. Šta ću, komplimentu se u zube ne gleda. Aca je kralj, evo baš ćemo uskoro... au, ne smem da vam kažem. To je tajna. Rekao mi je da ne brbljam. Do 3. novembra. Hihihi!
Prolazim kroz avion. Kakva ekipa! Fali nam još Ceki pa da budem sigurna da će se avion srušiti. Pu, pu, pomeram se s mesta. Iako je ovo čarter let i nema podele na klase, Faki se iz 15. reda prebacuje tamo gde se putnici biznis klase zavesicom odvajaju od ekonomista! To izaziva buru komentara kod novinara. Vrlo negativnih. Polećemo, i ubrzo BUM, TRAS - grubo prizemljenje. Ljubljana.
Veliki koncert. Hiljade ljudi na trgu, milioni pored malih ekrana. Na bini se smenjuju Manjifiko, Badrić, Joksimović, pa Faki. Obožavam Fakin autfit - stilizovana verzija šišmiša! Betmen. Stvarno, bre, ljudi, pa ko to šije? Ko joj želi zlo? Kako bih ja nju sredila, bila bi bomba!
Pored bine cupkam u društvu Željka Mitrovića! Čekamo da Faki završi „Mile voli disko“. Uzbuđen i ponosan Mitrović je neprikosnoveni vladar medijskog neba Balkana. Gledam ga. Na vrhu je sveta, a ja stojim pored njega. Tako želi. Osećam se jako bitnom, mala ja. Odjednom, pada mu na pamet ideja koja mi ledi krv u žilama!
„Jelo, hajde da sad ti i ja izađemo na binu dok Brena peva“! Kuku lele! Pravim se da od buke ne čujem predlog. „Da, tako ćemo!“, nastavlja Željko više za sebe. „Jao nemoj molim te, ne mogu“, ubeđujem se sa njim. Ali... Željko je čovek sa kojim nema puno rasprave. Hvatam pogled razmahanog šišmiša sa bine! Kukuuu! Gotova sam. Vlasnik imperije izlazi na binu i prekida šišmišov let. Stop u pola pesme.
Za njim istrčavaju veseli Slovenci, voditeljski par! Oni pojma nemaju o ovim našim zapetljanim odnosima (ali polako, zatrovaćemo ih brzo). „A sada, više niko neće spavati, jer će nastati totalna Insomniaaaaa!“, urlaju u mikrofon! Publika u transu. „Specijalno iznenađenje - Jelenaaaa Karleušaaaa“! Istrčavam i pobedonosno otpozdravljam. Šišmiš stoji kao pokisao. Iskreno, bilo mi je žao. Ali to je život. Jebiga. I taman da zinem i zapevam „Hajde zovi me noćas u tri“ - horor šok! Šišmiš se ne da! Ne bez borbe! Širi krila i počinje iz sveg glasa: „Jaaaa neeeeemaaam druuugiiiii dooom...“
E to je to. Palim ja odavde, da se ne izblamiram do kraja! Ali... Jedna ruka me grabi nazad. Big bos Mitrović baš ima ubedljiv stisak. Ostalo ste videli na Jutjubu! Antologijski snimak.
Utrčava i Joksimović na binu! „Koooo ćeee ruuukuuu daa tiiii daa..... akooo nećuuu jaaa“ - pevamo zagrljeni. Neki Željko me štipa, to je znak da moram bolje da glumim idilu. Konačno - kraj pesme. Niko nikom nije dao ruku! Faki skuplja krila i protrčava. Garant ide da se čuje s Popovićem. Što ne mogu da čujem taj razgovor...
Na afterparti vozi me Joksimović. Što on zna da bude fin, to ne zna niko (ujutru već nikom od nas nije hteo da se javi. Obožavam ga zbog toga). Upoznajem gospodina Đelića. Cool lik. Htedoh mu reći da mi je čudno što tako fin čovek gaji simpatije prema pogrešnim likovima sa muzičke scene, ali ugrizoh se za jezik. Dosta sr..a za večeras, Jelena. Ostavi nešto i za sutra.
U klubu usijana atmosfera. Srećem Nenada Čanka. Prilazi mi kao majka detetu kada padne i odere kolena. On zna da me duboko u srcu sve ovo jako boli. Ljubi me i miluje rečima. Njegovi komplimenti su umetnost. Leče mi estradne traume izazvane udarcima mržnje i zavisti koje junački trpim. Važim za heroja u ovom zmijarniku, ali nos mi je ipak slomljen na više mesta. Baš me briga, i ovako sam najlepša.
Ostatak večeri vam neću prepričati. Mirno živite. Ova kolumna je možda velika greška, ali je i proces mog sazrevanja. Vreme je za to. I da, opraštam sve i svima.
No hard filings, Faki. Do čitanja... I ne zamerite na nekim delovima. Sve je to šou-biz.