Liberalno-demokratska stranka Čedomira Jovanovića praktično je rođena u Guči, jer je tu 7. novembra 2005. osnovan prvi odbor te partije. Iako je osnivačka sednica LDP upriličena dva dana ranije u Beogradu, Guča, u koju se Jovanović vratio posle šest godina, zapravo je mesto sa kojeg je "čedomanija“ krenula. "Postoje lični razlozi, pre svega veliko poštovanje prema jednom od osnivača sabora u Guči, profesoru Raši Protiću, starom demokrati, čoveku koji mi je bio velika podrška u DS. Ovo je 50. sabor u Guči, on je umro 2004. i ja sam tek sada otišao tamo. Obišao sam naš odbor u Guči i privatno se sreo s nekim prijateljima", otkriva Jovanović za "Kurir". On tvrdi da je razlika između njega i ostalih političara u tome što Guču nikad ne bi politički zloupotrebio. "Niti bih pristao da uživam onako kako se to često podrazumeva kada se govori u Guči. Tamo sam voleo i da odem i sa Zoranom Đinđićem, posle toga i s prijateljima sa kojima sam napravio LDP. Predlažem svima da odu, samo neka vode računa o muzici i neka ne zaborave na vrućinu i posledice previše alkohola", poručuje Jovanović. Prema rečima Milana Nikolića, koji predvodi orkestar koji je duvao Čedi, lider LDP nije štedeo na bakšišu za muziku. "Vidi se da čovek voli trubu! Bio je galantan, svirka je protekla u najboljem redu. Svirao sam mu klasičan trubački repertoar, južnjačke čočeke", kaže Nikolić. Pre đuskanja poslanici LDP su probali klasičan "gučanski ručak“ - kupus i pečenje, da bi sve to zalili dobrim vinom. Sagovornik koji je prisustvovao veselju eldepeovaca na terasi restorana "Marinada“ u Guči kaže da je najveselija bila Užičanka Nataša Mićić. "Sve vreme je đuskala i pevala. Čeda je delovao nekako zamišljen, samo bi na momente podigao ruku uvis kao da ga je pogodila pesma, ali tu se sve završavalo. Za razliku od njih, Nenad Milić je bio potpuno nezainteresovan za trubače koji su mu svirali na uvce", kaže sagovornik.